Zvučni i video formati i njihova obrada

Zvučni i video formati, njihova obrada

markoalagic | 31 Maj, 2018 16:28

Formati video zapisa i njihova obrada
 
Video zapis zapravo čini niz statičnih slika („frejmova”) koje se velikom brzinom prikazuju jedna za drugom i time stvaraju iluziju kretanja.Kako analogni signal nije pogodan za obradu na računaru, neophodno ga je digitalizovati.Digitalizacija se obično obavlja preko zasebnog uređaja poput TV kartice, koji svaki frejm analognog signala konvertuje u bitmapiranu sliku. 
 
Infrejm kompresija: Na svaki pojedinačni frejm slike primenjuje se kompresija i dobija se niz I frejmova.  Takođe se vrši kompresija jednog frejma, a zatim se vrši analiza sledećeg frejma. Delovi slike gde nema promene jednostavno se kopiraju iz prethodne slike, a čuva se samo podatak o razlici ta dva frejma, čime se ostvaruje drastična ušteda u količini snimljenih podataka.
 
MPEG format , .mpg, koristi se u filmskoj industriji, CD i DVD. Prvobitni cilj MPEG 1 standarda bio je dobijanje izlaznog fajla čija je bitska brzina 1,5 Mbit/s, što je omogućavalo prenos putem optičkih telefonskih linija ili smeštanje na CD-ROMpredstavlja unapređenje MPEG-1 standarda u cilju poboljšanja kvaliteta komprimovanog materijala. Jedno od najbitnijih poboljšanja kod MPEG-2 jeste mogućnost korišćenja reprodukcije slike sa proredom(interlaced video), što je omogućilo primenu na televiziji i u satelitskom emitovanju
 
AVI (Audio Video Interleaved) jako pogodan, može se pokrenuti na gotovo svim računari. Nedostatak AVI formata: zauzimaju puno prostora, .avi
 
Kada se pomene DivX format, prva asocijacija su nelegalne kopije filmova koje kruže Internetom. DivX jako popularan zbog velike kompresije i malo prostora na mediju. Predstavlja jedan od najpopularnijih formata nove generacije. Glavni cilj bio je postizanje dvostruko manje veličine fajla u odnosu na MPEG-2 pri istom kvalitetu slike.
 
Grafička kartica je hardverska komponenta koja služi za pretvaranje digitalne informacije u sliku na ekranu Prevodilac binarnog koda koji će postati slika na monitoru. Svakom pikselu na ekranu se pridružuje jedan ili više bitova u memoriji.
 
Analogne kamere – video traka „film“, snima niz slika Analogna kamera nema kopije i obradu slike.. Digitalna kamera – podeli sliku na mrežu piksela, receptori Svaki piksel je obojen kombinacijom tri boje (RGB) Mikročip – memorija, slika kao matrica Nijanse boja od 0 do 255 Digitalna VIDEO kamera – video zapis – pokretne slike Kao fotoaparat koji pravi min. 24 slike u sekundi Minimalno za ljudsko oko. Da bi se u video zapisu prikazao pokret potrebno je snimiti nekoliko slika zaredom koje se zovu Frames. Što je veći broj slika u sekundi to je video zapis kvalitetniji, ali zauzima više prostora Fps (Frames Per Second) – kvalitet video zapisa.
 
Formati zvučnog zapisa i njihova obrada
 
Zvučni snimak je za računar samo niz brojeva. Postupkom komprimovanja se taj niz brojeva zapisuje u zvučnu datoteku. Način komprimovanja određuje kvalitet zapisa, pa po tome možemo razlikovati tri vrste audio formata:nekomprimovani, komprimovani formati bez gubitaka, komprimovani formati sa gubicima.
 
Nekomprimovana datoteka zvučnog zapisa: Sadrži originalan zapis brojeva sa snimka i zauzimaju dosta memorijskog prostora, mada to danas ne predstavlja problem, zbog postojanja hard diskova.Najpoznatiji predstavnici ovog formata su:
MIDI (Musical Instrument Digital Interface) – namenjen za razmenu informacija među elektronskim muzičkim jedinicama. WAVE (Waveform) – matični format razvijen za korišćenje u Windows okruženju. AIFF (Audio Interchange File Format) – Format za digitalni zapis zvuka. 
 
Komprinovani formati bez gubitka: Ovi formati su najbolji izbor ukoliko želimo da zadržimo izvorni kvalitet snimka, ali ih  zbog veličine datoteke, koriste samo profesionalci.
Najpoznatiji formati komprimovanja bez gubitaka su:
WMA (Windows media Audio) – format razvijen od strane Microsoft-a. FLAC (Free Lossless Audio Codec) – format sličan MP3 formatu ali bez gubitaka u kvalitetu. WV – Wave Pack format. APE – Monkey’s Audio format.
 
Komprimovani format sa gubicima: Ovi formati mogu biti do jedne desetine veličine originalne datoteke, jer su u njima izostavljeni zvuci koje ljudsko uho jedva ili uopšte ne može da čuje (zvuci sa frekvencijom od 20Hz do 20000Hz). Zato se ovi formati koriste za prenos muzike Internetom i za snimanje velikih zbirki digitalne muzike).
Najpoznatiji formati komprimovanja sa gubicima su:MP3  – ove datoteke su zvučni deo MPEG formata (Moving Pictures Experts Group) i predstavljaju najpopularniji format za snimanje muzičkih datoteka. Ogg Vorbis – (open source) komprimovani format sa gubicima, po nekima boljeg kvaliteta od MP3 formata. AAC (Advance Audio Coding) – u odnosu na MP3 format postiže bolju kompresiju.
 
LITERATURA: 
https://www.slideshare.net/suzanainformatika/formati-video-zapisa
https://halkovicelvedina.wordpress.com/2016/05/31/formati-zvucnih-zapisa/

Komentari

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb